Već smo apsolvirali da je Vršačko penjalište jedno od retkih prirodnih boulder penjalista u regionu i treba mu prići na taj način. Postoje određena pravila vezana za prirodna penjališta, koja je neophodno poštovati da ne bi došli u situaciju da penjalište postane zabranjeno za penjače.
PRIRODNA PENJALIŠTA
Mesta na stenama na kojima je koncetrisano više smerova zovu se penjališta. Sa nastankom sportkog penjanja i uvođenjem ekspanzivnih klinova u upotrebu, počelo se sa opremanjem stena teških za penjanje, ali male visine – do 25 metara.
Opremane su stene koje su bile lako pristupačne, što je omogućilo svakodnevno vežbanje i brzo napredovanje penjača. Formirani su sportski penjački centri, sa po nekoliko stotina smerova i sa svim potrebnim pratećim objektima koji su omogućavali sve uslove za duži boravak sportskih penjača.
Pod sportsko-penjačkim smerom se podrazumeva (vertikalni) pojas na steni koji se završava sidrištem.
Smer obuhvata vertikalni pojas na steni, a uspon unutar njegovih granica važi kao uspon u tom smeru. Ako se sa leve i desne strane nalaze smerovi teži za penjanje, granične, aut, linije se ne određuju. U slučaju da na steni postoji mogućnost za eskivažu, tj. zaobilaženje težeg detalja u smeru, na tehničkom karatonu smera obeležavaju se aut linije.
Ponekad se dogodi da su na smeru na prirodnoj steni potrebne oznake. Takvi smerovi nisu najbolje rešenje i crtanje linija po prirodnoj steni treba izbegavati. Visini i širina smera na prirodnim i veštačkim stenama, kao i na takmičenjima, određuju se sportsko penjačkim pravilnikom. Na ulazu smera ucrtava se trougao, a ne retko i naziv smera. Na veštačkoj steni se u raznim kombinacijama postavljaju, i po potrebi menjaju, hvatišta i reljefni oblici kojima se formiraju smerovi. - Vili Guček.
Kada se odredi moguć pojas, tj. staza, uređivač smera penje na vrh stene ili na kraj budućeg smera, gde pravi sidrište. Sidrište se pravi tako što se izbuše dve rupe, jedna iznad druge i malo ukoso. Rupe se satim opreme ekspanzivnim klinovima i pločicama (alkama), koje se povežu čeličnim lancem ili gurtnom. Smer potom očistimo, što znači da odbijemo sve stenovite naprsline i kamičke koji nisu čvrsto pri steni. Često neki deo u steni srežemo, preoštre oprimke (hvatišta) obrusimo. – Vili Guček.
Penjač koji opremi smer ima isključivo pravo na prvo penjanje smera. Rok ispenjavanja je najčešće oko pola godine. Nije sportski da nekom ko je smer opremio, očistio i osigurao, tik pred uspehom, neko drug ispenje smer. Sa druge strane niko ne može prisvojiti stenu u smislu da opremi mnoštvo smerova koje ne može da ispenje i zatim čeka, dok niko drugi ne može da ih proba i penje u njima. Opremljen, a neprepenjen smer naziva se projektom. - Vili Guček.
Smer je ispenjan kada ga penjač ispenje kao prvi (u vođstvu), ili solo (bez osiguranja). Ime smeru daje penjač koji ga je opremio, ili (uz njegovu saglasnost) penjač koji ga je prvi ispenjao. Na veštačkoj steni se ne daju imena smerovima, jer se hvatišta menjaju i kombinuju.
Ocena težine smera se određuje tako što više penjača ispenje smer više puta, a zatim daju svoje predloge, mišljenja. Za težinu smera se uzima najlakša varijanta (kombinacija) uspona (hvatišta). Konačnu ocenu daje penjač koji je smer opremio – otvorio. Ocena se može povećati ili umanjiti od strane drugog penjača. Ona predstavlja kompleksnu, sveukupnu težinu čitavog smera, i zapravo se može dati samo na osnovu jednog, ili više uzastopnih detalja na celoj dužini smera, koji nose veću ocenu.
Težina detalja u smeru nije uvek jednaka za sve penjače. Ona, pre svega, zavisi od visine penjača. Ponegde penjači manje visine imaju probleme, smer im je teži ili lakši, što u nekim slučajevima može važiti za visoke penjače, dok ocena smera ostaje ista. Ocena se određuje prema srednje visokim penjačima.
Kompleksnost ocene smera povećava i činjenica da pojedinačni delovi tela kod penjača imaju različitu razvijensot i jačinu (ruke, noge, prsti, podlaktice…), kao i nejednaku utreniranost za različite tipove i oblike smerova (ploče, pukotine, previse, stropove, plafone, kamine…). Pojedini penjači se specijalizuju za penjanje jednog tipa smera, a svaki tip smera iziskuje različit način penjanja. Na primer, ploče i pukotine predstavljaju sasvim različit problem u odnosu na previse i stropove, zahtevajući sasvim drugačije sposobnosti i različitu razvijenost pojedinih mišića i tetiva.
Pažnja!!! Ponavljač u smeru ne sme promeniti apsolutno ništa (izuzetak su dotrejali sigurnosni klinovi). Povećati hvatište, ili napraviti potpuno novo da bi se ostvario željeni uspon, ili odbiti hvatište ako nam se smer čini laganim, najsramnije je delo u penjanju. Smer oblikuje autor (očisti, napravi, ili odbije hvatište) pre prvog uspona. Kada je smer ispenjan, kada ima ime, ocenu i kada je registrovan, u njemu je dozvoljena samo upotreba zubne četkice.
*preuzeto sa http://www.x3mgym.com/forum/index.php?PHPSESSID=f354a0805f174f718b91acb622564f7f&topic=35.0
Нема коментара:
Постави коментар